Панонска низија је велика равница у централној Европи. Она обухвата велики део Мађарске, као и делове Аустрије, Словачке, Чешке, Румуније, Србије, Хрватске и Украјине.
Географски положај и карактеристике
Положај
Панонска низија је смештена у средњој Европи, између Алпа на западу, Карпата на северу и Балкана на југу.
Карактеристике
Она се одликује равничарским рељефом, умереном климом и плодним земљиштем, што је чини погодном за пољопривреду.
Настанак Панонске низије
1
Тетонске силе
Панонска низија настала је у неогену, када су се тектонске плоче судариле, стварајући Карпате и Динариде.
2
Потапање
У току набирања, подручје између планинских венаца се потапало, формирајући Панонски басен.
3
Наношење седимената
Током милиона година, реке су наносиле седименте у басен, формирајући дебеле слојеве песка, шљунка и глине.
Хидрографске карактеристике
1
Река Дунав
Најважнија река која протиче кроз Панонску низију је Дунав, који дели низију на два дела.
2
Трајне реке
Поред Дунава, кроз низију протичу и многе трајне реке, попут Тисе, Драве, Саве и Мораве.
3
Велика влажност
Због велике количине воде, низија има велики број мочвара, језера и канала.
Морфолошке одлике рељефа
Равница
Панонска низија је претежно равничарска, са благим нагибом од севера ка југу.
Брда
На неким местима се могу наћи ниска брда, која су настала ерозијом или тектонским покретима.
Леси
Лес је врста земљишта која је карактеристична за Панонску низију, а формирала се ерозијом планина.